Сектор за природне науке доприноси мисији УНЕСКО-а користећи науку с циљем изградње мира, искорјењивања сиромаштва и промоције одрживог развоја.

УНЕСКО путем сектора природних наука:

  • промовише науку;
  • дјелује као платформа за размјену идеја и постављање стандарда;
  • промовише дијалог између научника и креатора политике, и
  • дјелује као катализатор за иновативне иницијативе у области науке широм свијета, посебно у Африци.

Издвојене теме у оквиру ове области су: одрживи развој, основне и техничке науке, екологија, однос између развоја и очувања животне средине и област вода и њихових придружених екосистема. Један од значајнијих програма који се проводи у овој области је Међународни хидролошки програм (IHP) чији је основни циљ да се угроженост водних ресурса сведе на најмању могућу мјеру, узимајући при том у обзир друштвене изазове и интеракције, уз креирање одговарајућих приступа одрживом управљању водама.

У оквиру средњорочне стратегије УНЕСКО-а за период 2008-2013. (Документ 34 Ц/4) као свеобухватни циљеви за област природних наука наведени су:

  • Усавршавање научног знања за корист животне средине и управљања природним ресурсима;
  • Унапређење политике и изградње капацитета у области науке, технологије и иновација;
  • Допринос припремљености за природне катастрофе и ублажавање њихових посљедица.

Провођење активности сектора природних наука у оквиру контекста УНЕСКО-вог стратешког планирања као и руковођење које се заснива на резултатима груписани су у четири главне линије акција:

  • повећање примјене науке путем интегрисане политике науке, технологије и иновација;
  • јачање научног образовања и изградње капацитета у наукама;
  • промовисање одрживог управљања и очувања слатководних, земаљских ресурса и биодиверзитета, као и отпорности на катастрофе;
  • побољшање управљања и јачање међудржавне сарадње за управљање и заштиту океана и приобалне зоне.

Сектор природних наука води УНЕСКО-ов интердисциплинарни рад у сљедећим областима: активност УНЕСКО-а на рјешавању проблема у вези са климатским промјена; научног образовања; и доприноса имплементацији Маурицијус стратегије за одрживи развој малих острвских земаља у развоју.

Главни програми у природним наукама су:

  • Науке о водама
  • Еколошке науке
  • Науке о океану
  • Основне (фундаменталне) науке
  • Политика науке и технологије
  • Одрживи живот у малим острвским земљама у развоју
  • Системи локалних и домородачких знања
  • Климатске промјене
  • Обновљива енергија
  • Инжењеринг
  • Смањене броја природних катастрофа.

Од свог оснивања 1945. године, УНЕСКО је дјеловао као катализатор за формирање многих научних удружења и тијела, као што су Програм Човјек и биосфера (MaB) и Међународни Хидролошки програм (IHP), који су покренути у првим деценијама рада УНЕСКО.

Сектор за природне науке проводи велике међународне програме у сљедећим областима: слатководни свијет, марине, еколошке науке, наука о Земљи и основне науке. Нагласак се даје земљама у развоју, као и на природне катастрофе и њихову превенцију. Програми су дизајнирани да одговоре на климатске промјене, родну равноправности, одрживи развој и искорењивање сиромаштва, посебно у малим острвским земљама у развоју.

Сектор природних наука, са особљем од око 200 људи у УНЕСКО-у и канцеларијама на терену, на челу са помоћником генералног директора г-ђом Гретхен Калоњи, проводи активности широм свијета. Постоји пет регионалних канцеларија за науку УНЕСКО-а:

  • Најроби (Африка);
  • Џакарта (Азија и Пацифик);
  • Венеција (Европа и Сјеверна Америка);
  • Каиро (арапске државе) и
  • Монтевидео (Латинска Америка и Кариби).

Централни значај у активностима сектора за природне науке имају Међународни научни програми:

  • Међународни хидролошки програм (IHP);
  • Међувладина комисија за океанографију (MOK);
  • Програм Човјек и биосфера (MAB);
  • Међународни програм у области наука о Земљи (IGCP);
  • Међународни програм основних наука (IBSP).

Сектор природних наука такође проводи своје програме кроз:

  • УНЕСКО- IHE Институт за воде, у Делфту, Холандија;
  • „Абдус Салам“ Међународни центар за теоријску физику (ICTP), у Трсту, Италија;
  • Завод за статистику УНЕСКО, у Монтреалу, Канада и
  • мрежу повезаних центара у области вода, обновљивих извора енергије, научне политике, биотехнологије и науке о Земљи.

Линк ѕа УНЕСКО Природне науке .