УНЕСКО је покренуо Програм Памћење свијета (Memory of the World Programme) 1992. године позивајући на очување вриједних архивских фондова и библиотечких збирки широм свијета и осигуравање њихове широке дистрибуције. Подстицај је настао из растуће свијести о веома лошем стању очувања и приступа документарној баштини у различитим дијеловима свијета. Ратови и друштвени преокрети, као и озбиљан недостатак ресурса, погоршали су проблеме који су постојали вијековима. Значајне збирке широм свијета претрпјеле су различите судбине због пљачки и растурања, илегалне трговине, уништења, неадекватног смјештаја и финансирања.
Документарна баштина је наслијеђе човјечанства, кроз које се можемо осврнути у прошлост, обогатити наше садашње животе и гледати у будућност са смјелошћу коју стварају трајна сјећања.
Визија Програма Памћење свијета је да свјетска документарна баштина припада свима, треба да буде у потпуности заштићена за све те да, уз дужно уважавање културних обичаја и пракси, буде трајно доступна свима без препрека.
УНЕСКО-ва Препорука из 2015. године о очувању и приступу документарној баштини, укључујући и ону у дигиталном облику, главни је нормативни инструмент којим се воде активности Програма.
Регистар Памћење свијета (Memory of the World Register) је успостављен 1997. године у циљу очувања документарне баштине од свјетског значаја и универзалне вриједности.
Одлуком генералне директорке УНЕСКО-а, а на препоруку Међународне савјетодавне комисије, у Регистар Памћење свијета су 2017. године уписана два добра из Босне и Херцеговине:
- Сарајевска хагада и
- Рукописна збирка Гази Хусрев-бегове библиотеке.