УНЕСКО-ов сектор за комуникације и информације – CI сектор (CI – Communication and Information Sector), који се бави програмским подручјем комуникација и информација, је основан у садашњем облику 1990. године. Ово програмско подручје обухваћа питања развоја комуникација, подстицања слободног протока информација помоћу ријечи и слике, медијском етиком, дигитализацијом садржаја, усавршавање стручњака за питања у вези информација и медија, слобода медија.
Све бржи развој информационих и комуникационих технологија (ИКТ) подразумијева двоструку задаћу УНЕСКО-а на овом подручју: с једне обезбјеђења приступа ИКТ достигнућима, а с друге размишљања о значају и примјени ИКТ напретка на подручју одгоја и образовања, науке, културе и комуникација.
Три главна стратешка циља програмског подручја комуникација и информација су:
- Промоција слободног протока идеја и универзални приступ информацијама;
- Промоција плурализма и културне различитости у медијима и свјетским информационим мрежама;
- Промоција приступа информационо-комуникационим технологијама (ИКТ).
Све већи и бржи развој модерних ИКТ технологија, између осталог, подразумијева и активније присуство и дјеловање УНЕСКО-а на овом подручју: као прво, обезбјеђење приступа технолошким достигнућима, а друго, примјена технолошког напретка на подручју васпитања и образовања, науке, културе и комуникација.
Активности Средњорочне стратегије 2008-2013 (34Ц/4) УНЕСКО на подручју комуникација и информација усмјерене су на изградњу укључивих (инклузивних) друштава знања посредством информација и комуникација путем омогућавања опште доступности информација и знања, као и подстицање плуралистичких, слободних и независних медија и инфоструктура.
Највећи међународни програми у овом сегменту УНЕСКО-ова дјеловања су:
- Међународни програм за развој комуникација (IPDC – the International Programme for the Development of Communication) који врши промоцију слободе, независности и плурализма медија, нарочито у земљама у развоју и оних које се налазе у транзицији. Кроз развој медија УНЕСКО помаже јачању аналитичких и критичких способности људи и њиховог активног учешћа у демократској власти.
- Програм информација за све (IFAP – the Information for All Programme) је платформа за међународне дискусије на тему очувања информација и универзалног приступа истима, те укључивања свих нивоа друштва у глобално информационо друштво.
- Програм „Сјећање свијета“ (Memory of the World) који је УНЕСКО покренуо 1995. године с циљем очувања и упознавања са ријетким и угроженим дјелима писане културне баштине од универзалног значаја. Овај програм се залаже за заштиту вриједних књига и докумената у библиотекама и архивима, и те на тај начин обезбјеђења очувања историјског културног насљеђа баштине, Програмом је обухваћено очување докумената на папиру, микрофилмова, тонских снимака и филмова, а посебно угрожених и јединствених културних збирки.
У додатку на свој редовни програм, CI сектор имплементира различите интер-регионалне, регионалне и националне пројекте са екстра-буџетским фондовима за CI подтеме, углавном у Африци, арапским државама, Азији, Пацифику, Латинској Америци и Карибима. Те секторске подтеме су:
- Приступ информацијама – УНЕСКО дјелује на стварање подстицајног окружења које ће допринијети и олакшати универзални приступ информацијама и знању, укључујући и постављање стандарда, подизање свијести и праћење напретка. УНЕСКО такође помаже развоју ефикасних „инфоструктура“, укључујући и изградње информационих стандарда и алата за управљање, јачање улога библиотека и архива као кључних актера у изградњи друштва знања, и подстицање приступа на нивоу једне заједнице.
- Изградња капацитета – УНЕСКО пројекти фокусирани на обуку људи у постизању одређених вјештине и способности за критичко опажање, процјену и коришћење информација у свом професионалном и приватном животу. Ови пројекти се односе, такође, на обуку, перманентно образовање и цјеложивотно учење стручњака у подручју медија и информација, посебно у земљама у развоју.
Друго подручје дјеловање је изградња капацитета у коришћењу информационих и комуникационих технологија (ИКТ) за образовање, посебно у погледу побољшања и ширења обуке наставника.
- Развој садржаја – наставак УНЕСКО-ове подршке производње, ширења и очување културно разноликих садржаја. Акција је усмјерена на јавне службе емитирања и произвођаче ИКТ садржаја у вези производње и дистрибуције програма које одражавају локално мишљење о главним друштвеним питањима. Посебна се пажња посвећује улози медија у промоцији дијалога међу народима, културама и цивилизацијама.
- Слобода изражавања – промоција слободе изражавања и слободе штампе као основних људских права и предувјета демократског управљања и учествовања цивилног друштва. У склопу ове подтеме УНЕСКО прославља Свјетски дан слободе медија, као и награду Guillermo Cano за слободу штампе, као и путем праћење активности на том пољу.Слобода говора је слобода да се говори слободно, без цензуре, док се појам „слобода изражавања“ користи за означавање не само слободе вербалног говора, него и било који чин тражења, примања и преноса информација или идеја, без обзира на медиј који се при томе користи.
- Развој медија – УНЕСКО помаже земљама чланицама, посебно земљама у развоју, у јачању њихове комуникационе способности, односно развоју независних и плуралистичких медија и побољшавања приступа медијима уз употребу модерних информационо-комуникационих технологија, посебно путем међународног програма за развој комуникација (IPDC).
УНЕСКО подстиче развој независних и плуралистичких медије, посебно у подручјима који су у сукобу и пост-конфликтним подручјима, као и пост-катастрофалним ситуацијама, подржавајући оснивање медија са садржајима који могу пружити непристрасне информација, пружање савјетодавних услуга о законодавству у вези медија, као и пружању помоћи у обнови медијских инфраструктура.
- Очување документационог насљеђа – документационо насљеђе у библиотекама и архивима представља главни дио историјског памћења које одражава разноликост народа, језика и култура. Прва и најхитнија потреба је да се обезбиједи очување, одговарајућим средствима, документационе баштине која је од свјетског значаја. Такође је важно да се обезбиједи да та баштина буде доступна што већем броју људи, што је више могуће, користећи најприкладније технологије, унутар и изван земље у којој се налази.
- Публикације – публиковање информације о активностима УНЕСКО-а ( UNESCO Information Society Division) у вези изградње информационог друштва.